NSPRV-znak-za-sajt_3_cirili_transparentno
nsprv-baner-sredina-gore-II1

Независни Синдикат Просветних Радника Војводине

Press clipping:
DAVOS: Srbija nova SUPERZVEZDA obrazovanja
Deca pod većim pritiskom zbog dužeg polugodišta
Jovina gimnazija rasadnik talenata
Posete logopedu za pravilan govor
Šarčević: Inžinjeri da vuku razvoj

19. januar 2017.

................................................................................................

Прегледајте НОВО издање ИНФОРМАТОРА

................................................................................................

Veliki štrajk: Protest koji je promenio Srbiju (I)

veliki

   Nakon 1996. godine - godine nekoliko manje-više uspešnih štrajkova, i nakon višemesečnih priprema i organizovanja alternativne sindikalne scene (uz “državni” – Samostalni sindikat i sindikat “Nezavisnost”, pojaviće se i Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine, kao objedinjena organizacija sindikata prosvetnih radnika osnovnih škola u Vojvodini i sindikata prosvetnih radnika srednjih škola u Vojvodini) počeo je prvi (nažalost i poslednji – svi kasniji štrajkovi su bili uglavnom sa spornim načinom organizovanja, odnosno sa minimumom rada u kućama znanja, prim. HZMK) Veliki štrajk u srpskom obrazovanju. Elem, u sredu 15. januara te 1997. godine sve osnovne i srednje škole u Somboru i okolini (njih 28 ukupno), članice tek osnovanog (Nezavisnog) sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, prve u Srbiji stupaju u generalni štrajk, sa potpunom obustavom nastave u kojem istrajavaju, i pored nečuvenih pritisaka, sa svih nivoa vlasti i drugih državnih službi i organa uz medijsku blokadu državnih medija i sredstava informisanja, potpuno same dve pune nedelje, dok se štrajk nije zahuktao i u drugim sredinama Srbije.
   Podsećanja radi treba reći i da je prethodna 1995/96. godina u Somboru okončana tzv “majskim štrajkom”, u kome su štrajkači izboksovali da tadašnji načelnik Zapadno-bačkog upravnog okruga Mile Đapić (iako je Okrug institucija bez sopstvenog budžeta, prim HZMK) isplati svim zaposlenima po 350,00 dinara na ime “toplog obroka”, dakle sa kakvim takvim uspehom, a i da je sledeća 1996/97. školska godina počela 02. 09. 10096. godine štrajkom u Somboru. Prethodno je 29. 08. 1996. godine Štrajkački odbor Inicijativnog odbora Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine opštine Sombor (Zdravko Kovač, Milan Aleksić , Anita Beretić, ….) doneo odluku o štrajku. Od škola iz sindikata “Nezavisnost” jedino je tog septembra 3 dana štrajkovala OŠ “I. G. Kovačić” iz Beograda (škola lidera Nezavisnosti Aleksandra Dukića, prim. HZMK). “Samostalci” su po običaju opstruirali zajednički štrajk svih sindikata (uplatom avgustovske plate 28.09.1996. vlada je “presekla” štrajk, odnosno dala alibi da ovaj sindikat, tada apsolutno najbrojniji, otkaže štrajk najavljen od strane Samostalnog sindikata za 01. oktobar te godine), a Nezavisnost je zabavljala javnost različitim performansima poput “Prvog sindikalnog opasuljivanja” 21. 09.1996) tako da je (SPRV(Nezavisni)) 28. 09. 1996. konstatovao da je “prosveta opet izigrana” i krenuo u pripreme za osnivačku skupštinu i drugačiju organizaciju ukupne sindikalne scene.
   Značajno je i da je svo ovo vreme u više gradova Srbije trajao i građanski protest demokratske Srbije koji je počeo 17. novembra 1996. godine i koji je trajao 88. dana i studentski protest
https://www.youtube.com/watch?v=6h6mVFTYcsE  koji je počeo 22. novembra i bio još duži (trajao je ukupno 117. dana), kao i da je kulminacija nezadovoljstva počela sa početkom drugog polugodišta te školske 1996/97. odnosno kalendarske 1997. godine.
   Velikom štrajkom, nezabeleženim i neponovljenim u Srbiji, nakon koga je de facto i de jure prosveti, ali i drugim delatnostima suspendovano pravo na štrajk. NSPRV će primereno obeležiti 20-tu godišnjicu Velikog štrajka koji je nesumljivo promenio našu zemlju. 
https://www.youtube.com/watch?v=Y3tQ-RDN8L0

Zbirke (za malu mature) u prodaji

   Probna mala matura biće održana 7. i 8. aprila, a završni ispit učenika osnovnih škola zakazan za 14, 15. i 16. jun. Među novinama i više "otvorenih" zadataka. Prodaja zbirki s testovima iz srpskog jezika, matematike i pitanjima za kombinovani test počinje u sredu. U saradnji s "Prosvetnim pregledom", njih izrađuje Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Zbog greške u rešenju koja se potkrala u jednom zadatku iz fizike, prošle godine traženo je da se nanovo boduje kombinovani test. Umešao se čak i zaštitnik građana, koji je, zbog greške koja je mogla da zbuni decu, tražio da se u spornom zadatku priznaju i tačni i pogrešni odgovori. (→Press Clipping)

Šarčević: Inžinjeri da vuku razvoj

sarcevic

   Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević rekao je da se sada u Srbiji forsira inženjerska struka za dualno obrazovanje, kao i razvoj IT sektora. "U ovom trenutku, bez ikakve ljutnje, inženjeri treba da vuku razvoj privrede", rekao je Šarčević na prezentaciji tec2Screen platforme za tehničku edukaciju nemačke komapnije Festo koja je održana u konferencijskoj sali Naučno-tehnološkog parka. Ministar je istakao da se zbog toga, radi na proširenju prostora Elektrotehničkog i Matematičkog fakulteta u Beogradu, kao i na tehnološkim fakultetima u Novom Sadu i Nišu. Šarčević je ukazao i na značaj izrade novih zakona, počev od sistemskog zakona o obrazovanju do zakona o osnovnoj školi kojim se, kako je ukazao, informatika uvodi kao obavezan predmet i prvi put se uči kroz nastavu tehničkog obrazovanja. "Postojaće i poseban zakon o dualnom obrazovanju koji uvodi kompaniju kao saradnika. Menjamo sastav školskih odbora, imamo modele ugovora i koristimo iskustva svih zemalja koji su nam partneri na prvom mestu Nemačke i Švajcerske", naveo je ministar.
   Član Gradskog veća Dragomir Petronijević rekao je da je "Festo" nemačka komanija koja je lider u dualnom obrazovanju kada je u pitanju mašinska indrustrija, pneumatici... "Oni uče ljude kako da sutra, na primer u pivari, na liniji - na mašini proizvode pivo. Imaju simulacione mašine na kojima mlade ljude uče nekoliko meseci kako da rade na njima. U sledećem koraku oni odlaze u proizvodnju i rade na pravim mašinama", rekao je Petronijević ukazujući da je "preskupo igrati se na mašinama koje proizvode dodatu vrednost". On je istakao da je kompanija Festo osmislila način kako da privuče mlade ovom vidu učenja. "Zbog nezainteresovanosti mladih da idu na mašinu i da uče da rade, oni ih najpre zainteresuju preko tableta, a tek u sledećem koraku ih vode u centar za obuku gde sedaju za mini mašinu, a potom idu u pravu industriju", naglasio je član gradskog veća. On je istakao da će grad nastaviti da se bori za investicije odnosno da će aplicirati za fondove EU, da dobije novac i opremi škole, dok se profesori već obučavaju.
   Direktor Kompanije Festo za Srbiju Inav Zekavica rekao je da ta kompanija prati puls industrije i da je svesna da nema dovoljno kompetentnih kadrova kao i firmi koje bi đacima ponudile mogućnost dualnog obrazovanja. On je istakao da je zbog toga upravo sada trenutak za investiranje u dualno obrazovanje, odnosno da se ljudi obuče za rad kvaliteta rad u industriji.

Zavod: Na “maloj maturi” više pitanja otvorenog tipa
iz maternjeg jezika

   Na kraju ove školske godine osmaci koji to žele, moći će završni ispit da polažu i na bosanskom jeziku-saopštio je Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, u kojem se pripremaju testovi za malu maturu. Kako je, na poslednjoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta  najavila zamenica direktora ovog zavoda Gordana Čaprić, pitanja iz matematike i fizike, hemije, biologije, istorije i geografije-u kombinovanom testu, biće kao i na ostale jezike nacionalnih zajednica, prevedena sa srpskog jezika, dok će iz predmeta bosanski jezik pitanja biti posebno sastavljena, u skladu sa planom i programom, kao što se sastavljaju i za testove na ostalim jezicima nacionanih zajednica. Iz Zavoda je najavljeno i da će jedina novina ovogodišnjeg završnog testiranja biti više pitanja otvorenog tipa na testu iz srpskog, odnosno maternjeg jezika.

Vukovci, a na završnom ispod republičkog proseka

   Kao i svake godne, Zavod je i ove detaljno analizirao rezultate prošlogodišnjeg završnog ispita, a ta analiza ponovo je ukazala na stalni problem koji ovaj ispit izbaci na površinu-neujednačeno ocenjivanje u školama i nesklad između ocena iz osnovne škole i rezultata na maloj maturi.  Podaci tako kažu da su prošlogodišnji osmaci, s prosekom od 12,88, od mogućih 20 poena, bili najuspešniji na testu iz srpskog jezika, nešto manje 12,68 imali su u proseku na kombinovanom testu, dok se iz matematike, sa prosečnih 8,6 bodova, nisu baš proslavili. Da sa matematikom nešto škripi dokazuje i podatak da tačan odgovor ni na jedno pitanje na ovom testu nije znalo čak 1.583 mala maturanta, što je 2,4 odsto lanjske populacije. Uz ovakve rezultate , posebno je zabrinjavajuće što je u lanjskoj generaciji malih maturanta bilo čak 44 odsto odličnih učenika, što je, malte ne, svaki drugi i to ne samo odličnih nego je 14,2 odsto ili svaki sedmi učenik imao sve petice. Najviše “vukovaca” lane je bilo u Leskovcu, Nišu, Ranilugu i Jagodini, to jest u Pčinjskom, Nišavskom i Jablaničkom okrugu, gde sa svim peticama osnovnu školu završi svaki peti učenik. Nažalost, sve petice ne prati i dobar uspeh na završnom testiranju, pa tako u sedam okruga više od 20 odsto vukovaca nije postiglo ni republički prosek na maloj maturi, a najlošiji su bili vukovci iz Kosovsko- pomoravskog i Kosovskog okruga, dok su najbolji iz Pčinjskog i Nišavskog okruga.

Davos: Srbija nova superzvezde obrazovanja

   Srbija se na zvaničnom sajtu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu našla među zemljama koje bi mogle postati "superzvezde" svetskog obrazovanja. U tekstu na sajtu Foruma, ista prognoza data je za Argentinu, Tajland, Čile, Tursku, Iran i Kolumbiju, saopštilo je Ministarstvo prosvete. S tačke gledišta visokog obrazovanja, ove zemlje čine grupu TACTICS i, procenjuje se, mogle bi da prevaziđu zemlje BRICS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), kaže se u tekstu.

Deca pod većim pritiskom zbog dužeg polugodišta

deca

   Da li je đacima bilo bolje kada se prvo polugodište završavalo u decembru ili sada kada je, ispresecano praznicima, produženo do Svetog Save, pitanje je oko kojeg se ovih dana lome nastavnici, roditelji i psiholozi. Učenici tek što su došli s odmora, a u mislima su već na raspustu Drugu godinu zaredom đaci u centralnoj Srbiji prvo polugodište završavaju u januaru umesto u decembru, pa je samim tim i raspust pomeren. Učenici koji posle novogodišnjih praznika ponovo sednu u klupe imaju dve nedelje za kontrolne zadatke, pismene i zaključivanje ocena, a onda ponovo idu na raspust. S glavom već na raspustu đaci posle praznika teško mogu da se koncentrišu, pa i nastavnici imaju problem da im zaključe realne ocene. (→Press Clippling)

Objavljen zbornik: „Razvoj istraživačke prakse u školi”

   Nedavno je objavljen zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, pod nazivom „Razvoj istraživačke prakse u školi” Knjiga je namenjena nastavnicima, direktorima, stručnim saradnicima, koji je mogu koristiti u planiranju i izvođenju sopstvenih istraživanja. U Zborniku stručnjaci Instituta za pedagoška istraživanja savetuju nastavnike, psihologe, pedagoge i direktore kako da unaprede klimu u školi koristeći upitnike, testove, fotografije, kameru… „Zbornik sadrži radove saradnika instituta o tome kako se mogu ispitivati mišljenja, uverenja i stavovi nastavnika, učenika i njihovih roditelja o najvažnijim školskim temama. Data su konkretna uputstva, upitnici, skale, svi istraživački alati koji su razvijeni kod nas i nadamo se da će ih u školama koristiti kako bi unapredili vaspitnoobrazovni proces“ – kažu za naš list urednice zbornika dr Slavica Maksić i dr Ivana Đerić.
   Dr Maksić kaže i da je činjenica da se istraživanja obrazovanja planiraju u okviru naučnih institucija, bez uvida u aktuelne probleme prakse koja traži brza rešenja i odluke. Prosvetni radnici su češće u poziciji korisnika naučnih istraživanja, umesto da sami aktivno istražuju i menjaju obrazovnu stvarnost. – Od 908 programa stručnog usavršavanja ponuđenih u katalogu prosvetnih vlasti, mali broj se bavi razvijanjem istraživačkih znanja i veština, što pokazuje da nema dovoljno programa koji bi ohrabrili učitelje, nastavnike, pedagoge i psihologe da stiču znanja potrebna da bi organizovali istraživanje u svojim školama. Dosadašnja iskustva govore da se istraživački rad u školi sprovodi na zahtev prosvetnih vlasti i da se na kraju malo vodi računa o tome kako se dobijeni podaci mogu upotrebiti za unapređenje rada nastavnika, bolje upoznavanje učenika, bolju saradnju sa roditeljima i širim okruženjem – ukazuju naše sagovornice.

Uspeh u učenju počiva na motivisanju đaka

   Istraživačkim alatima mogu da se analiziraju i kontrolni zadaci, dnevnici, sastanci školskog kolektiva ili časovi, domaći zadaci, ukazuju saradnici instituta. Navode se i tehnike prikupljanja podataka: upitnik, intervju, test znanja, fotografisanje i snimanje kamerom (za šta ne bi trebalo zaboraviti da je neophodna saglasnost učenika i roditelja)...
   Nastavnicima su pruženi i konkretni primeri kako da podstiču neuspešne učenike, kako da đake motivišu za rad, kako da pomažu učenicima sa smetnjama u razvoju u redovnoj školi... Zanimljivo je i da se, recimo, humor preporučuje kao jedan od načina za poboljšanje klime na času. Na primerima nekih već sprovedenih istraživanjima među učenicima, mnogi nastavnici će se prepoznati i shvatiti koje su to greške koje bi trebalo da isprave. Na primer, đaci su opisali nastavnika koji podstiče, tj. ne podstiče samostalnost učenika. U prvom slučaju je reč o nastavniku koji je partner učenicima, koji je osetljiv na đačke potrebe i probleme, koji daje, prihvata i podstiče inicijativu, ali i ume da steže i popušta granice u odnosu sa učenicima. U drugom slučaju je opisan nastavnik koji je neosetljiv, ima naredbodavni ton, dominira i sve kontroliše na času, nema motivaciju za rad sa decom... – Kada je reč o podsticanju samostalnosti, slobode izbora i odlučivanja, učenici smatraju da nastavnici to ne čine u dovoljnoj meri, da sputavaju njihove potrebe da odlučuju i biraju. Kada bi prema doživljaju učenika predstavili odnos nastavnika prema autonomiji, ona bi glasila: od ravnodušnosti preko nedovoljnog do potpunog odsustva podrške – navodi dr Ivana Đerić.

Kikinda: Obnova najstarije fiskulturne sale

kikinda

   Najstarija fiskulturna sala na području grada Kikinde u Osnovnoj školi "Đura Jakšić" rekonstruisana je sredstvima konkursa "Zajednici zajedno", kompanije NIS i lokalne samouprave. Više od 500 učenika, koliko pohađa tu školu, kao i nekoliko sportskih klubova, sada ima više nego dobre uslove za kvalitetan rad i fizičko obrazovanje. Fiskulturna sala izgrađena još 1967. godine u Osnovnoj školi "Đura Jakšić" sada je kompletno rekonstruisana. Obezbeđeno je milion dinara, a sredstva su dobijena na konkursu "Zajednici zajedno" kompanije NIS uz podršku grada Kikinde. "Sredstva su utrošena na hoblovanje i lakiranje parketa, na krečenje drvenarije i same sale, na postavljanje ripstola, postavljanje neonske rasvete, a još smo dodali PVC stolariju i popravili smo krov", kaže Ksenija Petrović, direktorica OŠ "Đura Jakšić" Kikinda.
   Pored učenika, veliki broj sportskih klubova koristi salu Osnovne škole" Đura Jakšić" za mnogobrojne sportske aktivnosti, pa je rekonstrukcija bila neophodna. "To je bio jedan od velikih motiva da grad Kikinda podrži ovaj projekat i da na neki način insistira kod NIS-a da zajednički završimo odnosno zaokružimo celinu kojom možemo da stvorimo normalne uslove za razvoj naše dece i za sve ostale aktivnosti koje se tiču sporta u našem gradu", naveo je Pavle Markov, gradonačelnik Kikinde. Osnovnu školu "Đura Jakšić" pohađa više do 500 učenika i ovo je bila prva veća rekonstrukcija objekata u toj ustanovi posle više od dve decenije".

Ministri na studijama odbrane

   Polaznici 6. klase Visokih studija bezbednosti i odbrane, među kojima su ministri Nebojša Stefanović i Aleksandar Vulin i gradonačelnik Beograda Siniša Mali, obeležili su 17. novembra početak studija na svečanosti u Vojnoj Akademiji. Ministar odbrane Zoran Đorđević je na svečanosti rekao da su ove studije najviši nivo karijernog usavršavanja, dodajući da su one prilika da steknu nova saznanja i vide razni pogledi na bezbednosne situacije i izazove. On je rekao da su Visoke studije bezbednosti i odbrane ustanovljene kao specifičan odgovor na potrebe Republike Srbije. Osim oficira Vojske Srbije, polaznici su i najviši državni funkcioneri i službenici ministarstva, vlade i drugih državnih institucija odgovornih za definisanje politike u domenu odbrane. On je rekao da će polaznici na ovim studijama imati priliku da prošire akademske horizonte i da se bolje upoznaju sa sistemom odbrane i da usvoje šire znanja o regionu i mogućim pretnjama.

Kolektivna izložba kaligrafskih radova vojvođanskih učitelja

   U Ogranku Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu u ulici Nikole Pašića 6. u sredu u 19 časova, u organizaciji Udruženja vojvođanskih učitelja, je otvorena izložba kaligrafskih radova učenika i nastavnika pod nazivom "Na putu Zaharija Orfelina". Izložba se realizuje u okviru obeležavanja "Dana Zaharija Orfelina - Dana lepog pisanja",Postavka će moći da se pogleda do 30. januara.

Jovina gimnazija rasadnik talenata

jovina

   Gimnazija "Jovan Jovanović Zmaj" rasadnik je talenata, a jedan deo maturanata svake godine svojim znanjem zavredi priliku da upiše prestižne evropske i svetske univerzitete. Dugogodišnji direktor škole Radivoje Stojković kaže za "Blic" da dece iz "Jovine gimnazije" ima na univerzitetima širom Evrope, ali i Sjedinjenih Američkih Država. Teško je pobrojati gde sve stižu đaci, a neki od univerziteta na koje su se upisivali prethodnih godina su Kembridž, Prinston, Stenford, Harvard, Kaltek, a išli su i na prestižne univerzitete u Frajburgu, Beču, Cirihu... - Značajan deo đaka odlazi na osnovne studije u inostranstvo. Među poslednjima koji su otišlu su Stefan Velja, koji je u Beču, tu su i Dimitrije Erdeljan i njegova drugarica iz odeljenja Kristina Silađi, koji su na Kembridžu - kaže Stojković. On dodaje i da je jedna učenica na prestižnom univerzitetu u Frajburgu, ali da ima đaka i na univerzitetima u Švajcarskoj i Francuskoj.

Posete logopedu za pravilan govor

   Komunikacija između deteta i roditelja, počinje od prvog susreta i nastavlja se tokom odrastanja. Razvoj pravilnog govora i socijalizaciju, uslovljavaju mnogi faktori, među kojima je pažljivo osluškivanje potreba, posmatranje ponašanja deteta, ali i blagovremeno obraćanje lekarima, ukoliko je primetan problem, kažu stručnjaci. Prvih pet do 10 reči sa značenjem, roditelji od zdravog deteta mogu očekivati oko prve godine, a vokabular se, prema rečima logopeda Vesele Milankov, vremenom proširuje i razumevanjem izrečenog. "Sa dve i po godine, očekujemo da dete ima razvijen socijalni govor, znači to je neki krajnji, krajnji period kad roditelj treba da se obrati logopedu, čak i ranije, ako primeti da su neke razvojne faze preskočen", kaže Vesela Milankov, defektolog – logoped.
   Sve veća upotreba mobilnih telefona, tableta i računara, ne mora nužno uticati na pojavu poremećaja kod dece, kao ni na njihovu socijalizaciju, ali ti uređaji mogu narušiti pažnju i koncentraciju, navodi psiholog, Dušan Vuković. "Te dve funkcije su osnovne funkcije učenja, jer vi ako nemate pažnju, dete ne može da se zadrži na određenom sadržaju. Po tom principu, jer je reč o hiperstimulaciji, znači ti svi izuzetno agresivni, ne samo po sadržaju crtani, nego agresivni po stimulaciji, brzi su po broju informacija koje daju detetu", kaže Dušan Vuković, psiholog. Prvi korak ka rešavanju problema u govoru, a kasnije i socijalizaciji, koji može sprečiti patnju deteta, jeste kvalitetna saradnja između roditelja, logopeda i psihologa.

Pančevo: Predavanje iz bezbednosti saobraćaja

   U Tehničkoj školi "23. maj" u Pančevu u sredu 18. januara, sa početkom u 13.35 časova, u okviru projekta "Smanji gas" biće održano preventivno-edukativno predavanje iz oblasti bezbednosti saobraćaja. Projekat "Smanji gas" ima za cilj unapređenje nivoa znanja i stavova učenika i učenica završnih razreda srednjih škola u Pančevu iz oblasti bezbednosti saobraćaja. Mladi će imati prilike da se bliže upoznaju sa temama: Vožnja pod uticajem alkohola, Neprilagođena brzina i Negativni uticaj mobilnih telefona u saobraćaju. U okviru predavanje učenici i učenice biće testirani o znanjima i poštovanju saobraćajnih propisa, a dobiće i priliku da učestvuju u simulaciji tzv. „pijanih naočara" i spoznaju moguće negativne posledice rizičnog ponašanja u saobraćaju usled uticaja alkohola i psihoaktivnih supstanci. Projekat "Smanji gas" realizuje Auto sportski klub Petro Max iz Novog Sada, a sufinansira Komitet za bezbednost saobraćaja grada Pančeva.

Koncert studenata Katedre za duvačke instrumente

  U holu Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, u zgradi na Petrovaradinskoj tvrđavi, 18. januara u 20 časova koncert su održali studenti Katedre za duvačke instrumente. Ulaz je bio slobodan. Nastupili su studenti i studentkinje iz klasa prof. Laure Levai Aksin, prof. Branislava Aksina, prof. Nikole Srdića, prof. Nenada Markovića i saradnika Kristijana Boroša. Na programu će biti: P. Taffanel, A. Pahmutova, P. Sancan, S. Stojowski, A. Bazzini, K. Penderecki, C. Saint-Saens. Za klavirsku saradnju bili su zaduženi Oskar Riter, Nataša Srdić Jahn i Filip Milisavljević.

Ples definitivno jeste sport

ples

   Brojna istraživanja su pokazala da ples predstavlja mali, ali važan kutak u čovekovom životu, utočište u koje se uvek može otići i koje može pomoći da se rastereti od loših stvari iz svakodnevnog života. On obogaćuje i hrani dušu čoveka, ima pozitivan psihoterapeutski učinak, dovodi čoveka u posebno raspoloženje, oslobađa podsvest i ne poznaje starosnu granicu. Da je to tačno, potvrđuje trener i koreograf Gordana Oreščanin, koja kaže da je svoju školu plesa nazvala „Viva dens” jer za nju ples predstavlja ceo život. – Plesati znači voleti, a voleti znači živeti – kaže Gordana Oreščanin. – To je slogan koji sam smislila devedesetih godina u ratnom stanju, kada sam prolazila kroz tešku krizu identiteta. Tražila sam šta je to što ja u ovoj sredini i u tim nesrećnim okolnostima mogu da radim i da se osetim živom i shvatila sam da je to ples. Ona tvrdi da je ples zdrav i fizički i psihički, kako za decu, tako i za odrasle, i može se posmatrati i kao sport i kao kultura koja podiže svest na viši nivo.Naša sagovornica ističe da je u mnogim zemljama u inostranstvu ples sport bogatih ljudi jer samo oni sebi mogu da priušte taj nivo zdravlja i kulture, dodajući da je dobro što kod nas to nije slučaj. Po njenim rečima, ples je i ovde skup ako se neko profesionalno bavi baletom, ali zato postoje pravci kao što su strit dens koji ne iziskuje mnogo novca.
   Na ples, bar kod nje, kako je istakla, najviše dolaze deca koja ni ne poznaju stres kao pojam, i tinejdžeri koji su ili već išli na ples kao deca ili dolaze na nagovor roditelja. Tinejyeri su kategorija koja je upoznata sa stresom zbog škole i ispita i na njima se najbolje vidi koliko im ples pomaže i koliko su nakon treninga rasterećeni i srećni. Gordana Oreščanin naglšava da za ples nikad nije kasno, da je dobro početi već u ranom dobu, ponovo se osvrćući na inostranstvo gde se, kako kaže, ljudi odlučuju za ples i u poznom dobu i pitaju se što se ranije nisu počeli time bviti.– Ako poredimo ples i jogu, to vam je kao da poredimo šta je starije – koka ili jaje, i zavisi u kojem delu sveta se to pitanje proučava“ – kaže ona. – Ples definitivno jeste sport, to sam više puta dokazala u naučnim radovima, i nisam jedina.

Tehnološki: Konzervacije i restauracije na naučan način

   Na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu radi mali, izvanredni tim naučnika  – istraživača i praktičara, predvođen profesorkom dr Jonjauom Ranogajec, šefom Katedre za inženjerstvo materijala. Njihov aktuelni proizvod je je fotokatalitička prevlaka koja je transparentna, komapatibilna, ne oštećuje materijal na koji se nanosi, a sam je zaštitni i, pod dejstvom sunčeve svetlosti, samočišćivi materijal. Reč je o novoj multifunkcionalonoj i ekološki prihvatljivoj supstanci koja je razvijena u okviru projekta HEROMAT (Protection of Cultural Heritage Objects with Multifunctional Advanced Materials), čija je koordinatorka dr Ranogajec. Njen tim u Laboratoriji za ispitivanje materijala u kulturnom nasleđu, zna gotovo sve o zaštiti kulturno-umetničkog nasleđa, tačnije, o materijalima od kojih su načinjeni raznovrsni objekti ili umetnički predmeti: slike, skulpture... – Sada udruženim sredstvima i pameću imamo mogućnost da na licu mesta, vrlo kvalitetno, uradimo ispitivanja, kaže profesorka.
   Pokretna laboratorija je već bila u galeriji “Milan Konjović“ u Somboru, gde su rađena ispitivanja, tako da slike nisu morale da se pomeraju. - Našim metodama konstatujemo zatečeno stanje, utvrđujemo koji su tu pigmenti, iz kog su perioda, kako bi se obavile pripreme za radove koji će uslediti - objašnjava profesorka i naglašava da je saradnja tehnologa s Pokrajinskim zavodom za zaštitu spomenika i Galerijom Matice srpske, kao pionirski poduhvat, uz mnogo skoromnije tehničke mogućosti, počela pre više od 10 godina. – Od tada smo uspeli da uspostavimo saradnju s kolegama iz Zavoda i da napravimo multidisciplinarne timove. U sklopu te saradnje, u januaru i februaru, održaće se Otvoreni dani ove laboratorije. Desatak polaznika, mlađih ljudi, konzervatora iz tih zavoda, upoznaće se s teorijskim i praktičnim aspektima našeg rada. - Na proleće akreditujemo laboratoriju, krenućemo u ozbiljniju promociju, pre svega u regionu, i u povezivanje sa sličnim u Evropi – kaže istraživač saradnik Helena Hiršenberger i objašnjava da je zaštita kulturnog nasleđa multidisciplinarno interdisciplinarna i visoko intenzivna naučna oblast, u kojoj se stalno nešto novo razvija.
   - Jedan od vidova konzervacije je pre bio da ostavite nešto netaknuto, da ga sačuvate za neko buduće vreme. Međutim, često se pribegavalo i restauracijama koje nisu bile adekvatne – kaže naučni saradnik, fizičar dr Bojan Miljević, koji je doktorirao u Nemačkoj na karakterizaciji materijala, na novim materijalima i nanotehnologijama o perspektivama delatnosti kojoj posvećen.

Novi Sad: Olakšice za porodice sa troje i više dece

   U cilju poboljšanja finansijskog položaja porodica sa troje i više dece, navedene porodice imaju pravo na umanjenje cena komunalnih usluga u skladu sa Odlukom o utvrđivanju kriterijuma za umanjenje obaveza plaćanja komunalnih usluga porodicama sa troje i više dece u 2017. godini, saopšteno je iz kabineta gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića. Tom odlukom je predviđeno da umanjenje mogu da ostvare porodice sa troje i više dece do završetka njihovog redovnog školovanja, a najduže do 26 godina života, čiji članovi imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Grada Novog Sada, odnosno boravište za raseljena lica sa Kosova i Metohije, na adresi stana za koji traže umanjenje, i ukoliko redovno izmiruju jedinstveni mesečni račun koji glasi na njihovo ime. U skladu sa Odlukom, umanjenje može da se ostvari za komunalne usluge koje pružaju JKP „Novosadska toplana", "Vodovod i kanalizacija" i "Čistoća", a naplaćuje ih JKP "Informatika", putem jedinstvenog mesečnog računa. (→Press Clipping)

Izložba „Odrastanje uz umetnost”

izlozba

   Izložba dečjih radova „Odrastanje uz umetnost”, koju Galerija Matice srpske i Predškolska ustanova „Radosno detinjstvo“ organizuju povodom malog jubileja – deset godina saradnje na edukativnim programima za decu – biće svečano otvorena u dvorcu Eđšeg, Antona Čehova 4, 19. januara u 18 časova. Dodatni povod organizaciji izložbe upravo u dvorcu Eđšeg, kao novom gradskom kulturnom prtostoru je i taj što je ovo godina u kojoj u kojoj Galerija Matice srpske obeležava 170 godina postojanja i u kojoj se realizuje obnova njene fasade. Na otvaranju izložbe govoriće predstavnici Galerije Matice srpske, Predškolske ustanove, kao i Grada Novog Sada, a potom će nastupiti dečji hor „Kalimero“. Jubilej se obeležava izborom dečjih radova, koji će biti izloženi tematski, uz opise programa u okviru kojih su nastajali. Uz to, izložbu prati i publikacija s prikazom i analizom svih realizovanih edukativnih programa i iskustvima kustosa, likovnih pedagoga, pedagoga, vaspitača i dece koji su učestvovali u programima, kao i reprodukcijama dečjih radova. Tokom deset godina, u osam edukativnih programa, više od 40.000 mališana upoznalo je nacionalnu umetnost i stvorilo mnogobrojne likovne radove kao odraz svog doživljaja Galerije i njene kolekcije.
   Nakon otvaranja biće organizovana kreativna radionica „Oči otvori, sliku stvori”, na kojoj će deca imati priliku da, posmatrajući izložene dečje radove, otkrivaju zanimljive detalje i koriste ih kao inspiraciju za svoj likovni rad. Izložbom dečjih radova i pratećom publikacijom Galerija Matice srpske želi da ukaže na značaj saradnje ustanova kulture s obrazovnim ustanovama u vaspitanju najmlađih građana da odrastaju uz umetnost i kulturu. Na taj način podstiče se i razvoj različitih kulturnih sadržaja za decu s ciljem da 2021. godine Novi Sad bude što uspešnija i bolja Evropska prestonica kulture. Izložba i prateća publikacija su realizovane zahvaljujući finansijskoj podršci Grada Novog Sada i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Dvorac Eđšeg će tokom izložbe od ponedeljka do petka biti otvoren od 10 do 18, a subotom od 10 do 14 časova. Izložba traje do 3. februara.

"Prevodilačko srce" - volonteri pomažu oboleloj deci

   Za manje od tri godine 450 prevodilaca je doniralo više od 100.000 evra besplatno prevodeći medicinsku dokumentaciju pacijenata. Reč je Udruženju "Prevodilačko srce" koje okuplja sudske i konferencijske, stručne prevodioce, pa čak i doktorande i doktore nauka, pa i književne prevodioce iz: Srbije, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Italije i iz dijaspore. Sanja Jagličić iz Kragujevca, majka devetogodišnjeg Aleksandra koji je rođen s progresivnim deformitetom kičme i grudnog koša, kaže da joj prevodioci pomažu već tri godine. - Dok nismo saznali za "Prevodilačko srce", plaćali smo oko 5.000 dinara za prevod dokumentacije. Sada ne moramo da plaćamo i ne mogu vam opisati koliko nam to znači - kaže Jagličić.
   Prevodioci su za potrebe lečenja dečaka u Srbiji, nakon lečenja u Nemačkoj, za pravdanje troškova Republičkom fondu preveli dokumentaciju s nemačkog na srpski. Aleksandar nastavlja bitku u inostranstvu i u Srbiji, te će mu pomoć entuzijasta i dalje biti potrebna. Prevodiocima najteže pada dečja medicinska dokumentacija, na koju niko nije imun, pa ni Isidora Nikolić Savin, advokatski sudski prevodilac za engleski. - Dešava se da dok čitamo dokumenta suze same naviru, jer ne možemo da verujemo od čega deca boluju. Međutim, kad se javio prvi izlečen pacijent, onda shvatite da je to nešto mnogo veće od naše patnje - kaže Nikolić Savin.

Pune ruke posla za "Prevodilačko srce"

pune

   Udruženje je nastalo na inicijativu Novosađanke Olgice Andrić, profesorke italijanskog jezika i stalnog sudskog prevodioca za italijanski i portugalski jezik. - Često mi se dešavalo da klijenti kontaktiraju sa mnom u vezi s prevodom medicinske dokumentacije radi lečenja ili konsultacija u inostranstvu i takve prevode sam uvek radila besplatno, jer ne mogu da zarađujem na ljudskoj nesreći. S druge strane, ako ne mogu da doniram novac, mogu da pružim besplatnu uslugu prevoda, kao vid pomoći u trenutku kada su ljudi spremni sve da učine za svoje zdravlje ili za izlečenje člana porodice. Naravno, projekta ne bi ni bilo da se ovoj ideji nije priključilo mnogo kolega koji dele ovakvo mišljenje i koji će rado odvojiti deo slobodnog vremena da bi pružili pomoć onima kojima je neophodna - priča Andrić.
   Kada su stavili brojke na papir, kolege olgice Andrić su shvatile da je za nešto manje od tri godine prevedeno oko 7.500 prevodilačkih strana, da im se javilo oko 500 pacijenata i da su uspešno realizovali oko 1.000 upita za prevod. - Ne završava se sve na jednom prevodu, već nam se isti pacijenti javljaju svaki put kada im je potreban novi. Sad u našem elektronskom poštanskom sandučetu imamo oko 1.800 poruka - kaže Andrićeva, uz napomenu da ona i kolege sve rade na dobrovoljnoj bazi i u slobodno vreme, te mole porodice da imaju razumevanja ako ne mogu sve da završe danas za danas. - Desilo nam se da je stigao za prevod s italijanskog na srpski protokol za lečenje jednog oblika leukemije na 90 fizičkih strana, koji je bilo potrebno prevesti da bi roditelji obolele devojčice dokazali da u pitanju nije eksperimentalno lečenje, već redovan protokol. Učestvovalo je 12 prevodilaca i završili smo sve za četiri dana - kaže Andrićeva.

Svaka ustanova da uvede sopstveni kodeks oblačenja

   Kako kaže direktor Prve ekonomske škole u Beogradu Milibor Savić, svaka ustanova može da uvede sopstveni kodeks, što su neke odavno uradile. "Već deset godina kod nas se zna kako učenici i profesori mogu da dolaze obučeni u školu. Pravila su jasna, pa svako ko ih prekrši mora da se vrati kući. Čak ni roditelji ne mogu da dođu u školu, recimo, u papučama. Pravila pristojnosti moraju da se poštuju u vaspitno-obrazovnoj ustanovi", navodi on.
   Slično je i u Medicinskoj školi "Dr Milenko Hadžić" u Nišu. Ovde je kodeks oblačenja uveden 2015. i svi ga se pridržavaju. Dežurni nastavnik zadužen je da primeti ako je neko došao neprimereno obučen. "Nema mini-suknjica, šortseva, majica na bretele, golih stomaka, pocepanih farmerki. Devojčice mogu da se šminkaju, ali diskretno i primereno. Pravila su od početka prihvatili i učenici i pridržavaju ih se. Ako neko pokuša da ih prekrši, vratimo ga kući na presvlačenje. Nema kazni, jer kažnjavanje ne daje uvek dobar rezultat. Naši učenici će sutra biti zdravstveni radnici, radiće sa bolesnicima, i treba na vreme da nauče da ne ide da tri dugmeta na mantilu budu otkopčana ili da su preterano našminkani, sa predugim noktima", smatra direktor ove škole Svetislav Mladenović. Mladenović kaže da su danas, čak i sa kodeksom, pravila mnogo blaža nego u vreme kada je on bio đak. Tada su, seća se, učenike vraćali i ako nisu propisno ošišani. Dolazak u školu u trenerci bio je nezamisliv.

Pronalaženje Teslinog izuma za 60 minuta

   Mistične sobe, u kojima ste zaključani i iz kojih je moguće pobeći ukoliko za 60 minuta rešite veoma važan zadatak koji vam je dodeljen, poznatije su kao „Room escape“ i privlač  veliki broj učesnika. „Bekstvo iz sobe“ bi se moglo opisati kao timska igra uživo u realnom vremenu ili kao sadržaj detektivske knjige i filma u kom ste glavni glumci vi i vaša ekipa. Zaključani u sobi i sat vremena izolovani od stvarnog sveta , igrači logičkim razmišljanjem treba sami da reše misteriju i dođu do kraja igre, a da bi u tome uspeli moraju da sarađuju u svakom delu. Ova avantura predviđa učestvovanje timova čiji sastav može da broji dve do pet osoba, i ne preporučuje se mlađima od 15 godina zbog određenog nivoa opšte kulture i engleskog jezika kojim je neophodno baratati da bi se u igri učestvovalo. Savetuje se da deca od 10 do 15 godina dođu uz pratnju roditelja.
   Učesnicima se stavlja na raspolaganje izbor jedne od dve ponuđene sobe – „Teslina misterija“ i „Tajna soba Mr. Foksa“.  Dva različita zadatka sa istim konceptom i ciljem – izaći iz sobe na vreme. U jednoj imate mogućnost da se vratite u 1943. godinu i kao Teslini prijatelji uđete u njegovu hotelsku sobu broj 3327 dva dana nakon njegove smrti kako biste pronašli njegov tajni izum, pre nego što do njega dođe FBI. Nakon ulaska u sobu vrata se zaključavaju i igra može da počne. Autentičan nameštaj, muzika koja se čuje u pozadini, adreanalin i opipavanje svakog ćoška Tesline sobe stvaraju pozitivnu tenziju tako da jača želja za pronalaženjem mističnog izuma. Trag za tragom vodi ka cilju, a samo ukoliko brzo razmišljate pronaći ćete ono zbog čega ste i ušli. U drugoj sobi postajete tajni agent gospodina Foksa gde ćete imati priliku da pokažete svoje specijalne veštine koje ste trenirali godinama.
   − Pre igre sam se plašila kako će sve to izgledati i da li ćemo uspeti izaći iz sobe na vreme, ali bilo je zanimljivo kada smo u ušli da pronađemo „Teslinu misteriju“ jer sam se u tih 60 minuta osećala kao tajni agent – istakala je Kristina Ivković Ivandekić koja je zajedno sa svojom drugaricom upravo izašla iz Tesline hotelske sobe. Njena drugarica Jelena Drapić preporučuje svima da učestvuju, a posebno onima avanturističkog duha.  – Osećala sam adrenalin dok smo rešavali zadatak po zadatak i nestrpljivo čekali da dođemo do rešenja, a sve ovo sam doživela kao nesvakidašnju avanturu i odlično se zabavila, definitivno bi svako trebalo da je iskusi – kazala je sa uzbuđenjem Jelena. Vlasnik i menadžer novosadskog „Room escape“- a Marko Plavšić rekao je za „Dnevnik“ da je to prva “Escape” kompanija u Srbiji, a da danas one  postoje i u Beogradu, Paliću, Vršcu i drugim gradovima.

Lazar sa 13 godina imao 30 hemoterapija,
 76 zračenja, transplantacije...

lazar

   Lazar Rajković (13) iz Velike Grabovnice kod Leskovca svojevrsni je nesrećni rekorder jer je za tri-četiri godine primio 30 hemioterapija, 76 zračenja, dodatnu megaterapiju, ugradnju dela veštačke noge i transplantaciju koštane srži. Ovaj mališan boluje od retkog i teškog oblika karcinoma kostiju - juing sarkom, od koga godišnje oboli sedam do osam dece na prostoru bivše Jugoslavije. Uprkos teškoj bolesti, ovaj hrabri dečak ne gubi nadu da će na kraju bitke izaći kao pobednik. Lazarova bolest otkrivena je sasvim slučajno u Opštoj bolnici u Leskovcu, posle pada dečaka sa kamiona. “Bio je povredio nogu, pa je izvršeno snimanje da se vidi da nije došlo do preloma. Preloma nije bilo, ali ozbiljno lice lekara je nagoveštavalo nešto ozbiljnije, nešto što tog momenta nismo razumeli do kraja. Već sutradan smo bili u Beogradu gde nam je saopštena strašna vest. Tako nam se život promenio za 12 sati” - priseća se Lazarov otac. Ako želite da pomognete Lazaru i njegovoj porodici, žiro-račun na koji možete uplatiti novac je 205-9011006236540-72 (Komercijana banka) sa naznakom „Donacija za Lazara“.

Vesti iz javnog sektora čitajte na sajtu www.nsjs.org.rs

...............................................................................................

Pregled vesti za određeni dan možete preuzeti na stranici - Novosti.

...............................................................................................

Povratak na vrh stranice

Дизајн: С. Турински

© 2008 decembar nsprv

fejsbuk-nsprv2016

nsjs transparentno 1

Независни синдикат јавних служби

27.12.2016.
Саопштења:
Захтев 3 синдиката за исплату Новогодишње награде
.......................................
20.12.2016.
Саопштења:
Допис министру Шарчевићу
.......................................
14.12.2016.
Саопштења:
ДОПИС помоћнику министра рада и поверенику за информације од јавног значаја
.......................................
ДОПИС председницима синдиката
.......................................
13.12.2016.
UNICEF - plakat
2016-12-13 unicef resize
.......................................
11.12.2016.
Галерија 2016
Protest-bgd-dec2016resize
Протест у Београду
Подршка војном и полицијским синдикату
.......................................
06.12.2016.
Саопштења:
Допис председнику синдиката - ПРОТЕСТ
........................................
Обавештење о састанку у Народној скупштини РС (СрпС)
........................................
За кога ради Влада РС? (Забрана запошљавања)
.......................................
05.12.2016.
Саопштења:
Писмо полицијском и војном синдикату
.......................................
28.11.2016.
Саопштења:
Молба 3 синдиката за одржавање седнице Одбора за образовање
.......................................
Молба 3 синдиката за присуствовање седници Народне скупштине РС
.......................................
25.11.2016.
Саопштења:
Суд пресудио: Држава да врати и део накнаде за годишњи из 2014.
........................................
Подршка Војном синдикату Србије
.......................................
23.11.2016.
Саопштења:
Извештај са састанка у Министарству просвете (СрпС)
........................................
22.11.2016.
Саопштења:
Дискриминација предшколаца
.......................................
Документа:
Извештај о раду Министарства у првих 100 дана Владе
.......................................
18.11.2016.
Саопштења:
Заслужујемо (ли) боље?
.......................................
16.11.2016.
Саопштења:
Министра не забрињавају најављени штрајкови
.......................................
15.11.2016.
Саопштења:
Председницима синдикалних организација НСПРВ (Одлука о ШТРАЈКУ упозорења)
.......................................
Подсетник:
Споразум о решавању спорних питања
( Од 24.04.2015.)

.......................................
Извештај са састанка Радне групе за праћење ангажовања запослених (СрпС)
.......................................
14.11.2016.
Саопштења:
Немојте, и даље, да нас правите будалама
.......................................
10.11.2016.
Догађаји:
Дан примирја у ПРВОМ светском рату
(Вршац)
Dan-primirja2016-resize
.......................................
09.11.2016.
Саопштења:
Саопштење за медије (СрпС)
.......................................
07.11.2016.
Саопштења:
Захтев министру просвете (СрпС)
.......................................
Ђачке униформе
djačke-uniforme-resize
.......................................
31.10.2016.
Саопштења:
Извештај са састанка радне групе - СрпС
.......................................
30.10.2016.
Саопштења:
Србија у стечају
.......................................
28.10.2016.
Саопштења:
Све договорили, не поштују ништа!
.......................................
27.10.2016.
Саопштења:
Молба за хитан пријем репрезентативних синдиката
.......................................
26.10.2016.
Саопштења:
Ко је послодавац просветарима? Влада РС или ММФ?
.......................................
24.10.2016.
Саопштења:
ХИТНО укинути забрану запошљавања!
.......................................
22.10.2016.
Саопштења:
Смењена Снежана Марковић - СрпС
.......................................
18.10.2016.
Документа:
Члановима подгрупа за праћење ангажовања запослених
.......................................
17.10.2016.
Плакат - Насиље у школама
nasilje-u-skol-resize2016
.......................................
10.10.2016.
Догађаји:
Видео линкови са Светског дана учитеља у Сомбору
wtd-2016-video-resize
.......................................
Видео линкови са Светског дана учитеља у Вршцу
WTD-2016Vrsac-resize
.......................................
07.10.2016.
Саопштења:
Саопштење за медије - СрпС
.......................................
Светски дан достојанственог рада
.......................................
06.10.2016.
Галерија 2016:
WTD - 2016
wtd-2016-resize
......................................
Скупштина НСПРВ
skupstina-2016-resize
......................................
Саопштења:
WTD 2016: Поштујте наставнике и унапређујте њихов положај
......................................
Захтев 3 синдиката за смену помоћнице министра
......................................
04.10.2016.
Презентација - Светски дан учитеља
wdt2016-prezent-resize
.......................................
03.10.2016.
Саопштења:
Саопштење 3 синдиката
......................................
5.октобар - Светски дан учитеља
.......................................
28.09.2016.
Саопштења:
Преговори о платама
.......................................
Светски дан учитеља
(плакат)
Plakat-2016-5-okt-resize
.......................................
27.09.2016.
Саопштења:
Допис три синдиката Влади РС и Министарству просвете
.......................................
25.09.2016.
Недеља подршке особама оштећеног слуха
glas-tisine_resize2016
.......................................
Плакат “Глас тишине”
glas-tisine-plak-resize2016
.......................................
15.09.2016.
Саопштења:
Нови безобразлук УНИЈЕ
........................................
14.09.2016.
Саопштења:
Има ли наде за наставнике са VI степеном
.......................................
09.09.2016.
Саопштења:
Окончан 1. круг преузимања - У понедељак листа вишкова
........................................
08.09.2016.
Светски дан писмености
dan-pismenosti-2016-0
........................................
dan-pismenosti-2016-1
.......................................
dan-pismenosti-2016-2
........................................
07.09.2016.
Саопштења:
Отворено писмо
........................................
06.09.2016.
Документа:
Стручно упутство за праћење ангажовања запослених
........................................
05.09.2016.
Саопштења:
Сабор српских светитеља и учитеља
.......................................
02.09.2016.
Документа:
Решење о формирању Радне групе за праћење ангажовања запослених(Министарство)
.......................................
01.09.2016.
Саопштења:
Хоћемо још један круг?
........................................
31.08.2016.
Саопштења:
Допис 3 синдиката министарству просвете
.......................................
Допис 3 синдиката премијеру
.......................................
Саопштење за медије (СрпС)
.......................................
29.08.2016.
Саопштења:
Саопштење 3 синдиката за медије
.......................................
24.08.2016.
Прописи:
Ценус - основне школе
.......................................
Ценус - средње школе
.......................................
Ценус - специјалне
школе

.......................................
Ценус - уметничке школе
.......................................
18.08.2016.
Саопштења:
Састанак у Министарству просвете (СрпС)
.......................................
16.08.2016.
Саопштења:
Саопштење СрпС-а
........................................
13.07.2016.
Саопштења:
Саопштење 3 синдиката
.......................................
12.07.2016.
Саопштења:
Молба за пријем репрезентативних синдиката
.......................................
05.07.2016.
Саопштења:
Образац за мејл - Путни трошак
.......................................
04.07.2016.
Саопштења:
Допис градоначелнику Зрењанина - Путни трошак
.......................................
01.07.2016.
Саопштења:
(Допис три синдиката) Захтев за исплату накнаде зараде за време проведено на годишњем одмору
.......................................
27.06.2016.
Галерија 2016
ФССШ и НСПРВ: “Краду нас, а ћутимо” - Неће моћи више!
kradu-nas-a-cutimo-resize2016
........................................
16.06.2016.
Саопштења:
Допис министру 3 синдиката - Захтев за исплату преконормног и прековременог рада наставника
........................................
15.06.2016.
Саопштења:
Оштећени за накнаду за годишњи одмор
........................................
Угрожено право на рад наставника са VI степеном стручне спреме
........................................
13.06.2016.
Саопштења:
Успешно одржана Конференција
........................................
13.06.2016.
Плакати
Прекинимо ланце
prekinimo-lance1resize
.......................................
prekinimo-lance2resize
.......................................
prekinimo-lance3resize
.......................................
Догађаји:
Презентација “Фонд за будућност”
fond za buducnost16prezentac
.......................................
Презентација “Против злоупотребе дечијег рада”
protiv dec rada16prezentac
.......................................
Галерија 2016
Црвени картон 2016
Crveni-karton-resize2016 za galeriju
.......................................
Галерија 2016
Музиком против дечијег рада
muzikom protiv dec rada2016resize za galeriju
.......................................
Галерија 2016
Не дечијем раду - Конференција
ne dec radu2016resize konferencija
.......................................
08.06.2016.
Саопштења:
Обавештење (СрпС)
........................................
07.06.2016.
Саопштења:
ПРОГРАМ рада Конференције
........................................
Не дечијем раду
(Лифлет)
Ne-decj-radu-2016Liflet-res
........................................
Red Card 2016
Red-Card-2016resize
........................................
06.06.2016.
Саопштења:
ПОЗИВНО ПИСМО (Светски ДАН борбе против дечијег рада)
........................................
Плакат
Не дечијем раду 2016
Ne-decijem-radu2016resize
........................................
31.05.2016.
Саопштења:
Позив за учешће на конференцији: Не дечјем раду 2016”
........................................
19.05.2016.
Саопштења:
Протест против злоупотреба деце у промоцијама политичких странака
.......................................
27.04.2016.
Саопштење:
Образовање за све
.......................................
Плакат
ГНА 2016
Globalna-ned-2016resize
.......................................
25.04.2016.
Саопштења:
Образовању треба новац (ГНА)
........................................
У фокусу финансирање образовања (ГНА)
........................................
Улагањем у образовање данас, финансирамо бољу будућност (ГНА)
.......................................
Плакати
ГНА 2016
GNA2016-plakati-resize
.......................................